Kula, crni Arapin i Asanaginica. Odkrywanie toposu „wmurowanej kobiety” w folklorystyce Goran

Marzena Anna Maciulewicz

doi:10.32798/zl.1927

Published: 2025-12-20

Vol. 63 No. 2 (2025)

Kula, crni Arapin and Asanaginica. Discovering the topos of the “immured woman” in Goran folklore

Marzena Anna Maciulewicz

Zeszyty Łużyckie

Section: Articles

https://doi.org/10.32798/zl.1927

Abstract

The folk topos of the “immured woman”, originating in oral tradition and accessible to contemporary audiences in the form of songs, legends and ballads, is an expression of the ancient belief in the necessity of making a sacrifice during the construction of a building in order for it to last. The subject of this article is the Goran variant of the ballad with this topos from Nazif Dokle’s collection entitled Goranske narodne balade / Ballada popullore gorane [“Goran Folk Ballads”] published in 2012 in Prizren, Kosovo. The Gorani are a small Slavic-speaking Muslim community inhabiting the Gora region, currently located on the border of southern Kosovo, north-eastern Albania and north-western North Macedonia.

This text is an attempt to reflect on the Gorani variant, seen in the context of the specificity of a cultural region characterized by the inadequacy of territorial borders in relation to cultural borders, which the topos of the immured woman easily transcends. In my analysis, I take into account motifs found in Albanian, Bosnian, Bulgarian, Macedonian and Serbian cultural variants, which incorporate the work of the inhabitants of Gora into their own cultural heritage. Among the original elements of the Goran ballad with the topos, I identify: the presence of the erected object – a kula [‘tower’], the characters of Asan-aga and Asanađinica from Asanaginica and the figure of the black Arab. I interpret the identified motifs taking into account the complexity of the Goran identity resulting from the specific position of the minority between national groups, the circumstance of increased mobility, the status of Goran folk art and the contemporary identity dilemmas of the inhabitants of Gora, divided by national borders.

Supporting Agencies

NCN OPUS (2020/37/B/HS2/00152): „Topos «wmurowanej kobiety» w kulturach Europy Południowo-Wschodniej i Węgier”

Keywords:

the topos of an “immured woman”, Gora, Asanaginica, ballad

Similar Articles

Jolanta Mindak-Zawadzka, In search of a new cultural identity. The Kosovan Gorani in the 21st century , Zeszyty Łużyckie: Vol. 54 (2020): Minority Groups in the Eastern Balkan

You may also start an advanced similarity search for this article.

Download files

pdf (Język Polski)

Citation rules

Maciulewicz, M. A. (2025). Kula, crni Arapin and Asanaginica. Discovering the topos of the “immured woman” in Goran folklore. Zeszyty Łużyckie, 63(2). https://doi.org/10.32798/zl.1927

Cited by / Share

Licence

This work is licensed under a Creative Commons Attribution 4.0 International License.

References

Andrić, I. (1958). Na Drini ćuprija. Sarajevo: Svjetlost Prosveta.
Google Scholar

Bielenin–Lenczowska, K. (2010). Different Models of Labour Migration in Contemporary Macedonia – or What Does pečalba Mean Today? Ethnologia Balkanica, 14, 11–26.
Google Scholar

Budowa Skadru. (1938). W: Gesemann, G. (red.), Jugosłowiańska poezja ludowa (s. 188–195). Warszawa: Instytut Wydawniczy „Bibljoteka Polska”.
Google Scholar

Buturović, Đ. (1992). Bosanskomuslimanska usmena epika. Sarajevo: Institut za književnost – Svjetlost.
Google Scholar

Buturović, Đ. (1995). Usmena epika Bošnjaka (Bošnjačka književnost u 100 knjiga). Sarajevo: Preporod.
Google Scholar

Czajka, H. (1994). Wstęp. W: H. Czajka (red.), Nimfy. Herosi. Antagoniści. Epos ludowy Bałkanów (wybór, wstęp, komentarze). Katowice: Wydawnictwo Śląsk.
Google Scholar

Dokle, N. (2012). Goranske narodne balade / Ballada popullore gorane. Prizren.
Google Scholar

Dundes, A. (ed.). (1996). The Walled-Up Wife. A Casebook. Madison: The University of Wisconsin Press.
Google Scholar

Džadžić, P. (1992). Mitsko u delu Ive Andrića: Hrastova greda u kamenoj kapiji. Beograd: Naučna knjiga.
Google Scholar

Đorđević–Crnobrnja, J. (2020). Nismo prekinuli sa Gorom. Etnicitet, zajednica i transmigracije Goranaca u Beogradu. Beograd: Etnografski Institut SANU.
Google Scholar

Halpern, J. M. (1975). Some Perspectives on Balkan Migration Patterns (with Particular Reference to Yugoslavia). In: du Toit, B. M.; Safa, H. I. (eds.), Migration and Urbanization: Models and Adaptive Strategies (pp. 77–115). The Hague, Chicago: Mouton. DOI: https://doi.org/10.1515/9783110880823.77
Google Scholar

Idrizi Aljabak, S. (2010). Narodno stvaralaštvo i folklor Gore. In: Drugi međunarodni kongres socijalnih nauka na Balkanu, Prizren, 1–7.
Google Scholar

Isaković A. (2020) Hasanaginica. Tuzla: Lijepa riječ.
Google Scholar

Kodrić, S. (2018). Status i identitet bošnjačke usmene književnosti u srpskoj i hrvatskoj usmenoknjiževnoj sakupljačkoj praksi i folkloristici od Vuka St. Karadžića do Luke Marjanovića. Godišnjak BZK Preporod, 18, 119–145.
Google Scholar

Kopaliński, W. (1990). Słownik symboli. Warszawa: Wiedza Powszechna.
Google Scholar

Krnjević, H. (1980). Živi palimpsesti ili o usmenoj poeziji. Beograd: Nolit.
Google Scholar

Kulavkova, K. (ed.). (2009). The Black Arab as a Figure of Memory. Skopje: MANU.
Google Scholar

Mindak–Zawadzka, J. (2007). Gorani – “Local” People. Sprawy Narodowościowe, 31, 213–225.
Google Scholar

Mindak–Zawadzka, J. (2020). W poszukiwaniu nowej tożsamości kulturowej. Kosowscy Goranie w XXI wieku. Zeszyty Łużyckie, 54, 115–127. DOI: https://doi.org/10.32798/zl.734
Google Scholar

Moroz–Grzelak, L. (2016). Czarny Arab jako symbol obcości w świecie bohaterów południowosłowiańskich pieśni ludowych. W: A. Buras‑Marciniak (red.), Islam i muzułmanie w kulturze, literaturze i językach Słowian Południowych (s. 77–88). Łódź: Wydawnictwo Uniwersytetu Łódzkiego.
Google Scholar

Nomachi, M. (2018). The Gorani People in Search of Identity: The Current Sociolinguistic Situation Among the Gorani Community of the Former Yugoslavia. Slavic Eurasian Studies, 34, 375–412.
Google Scholar

Palairet, M. (1987). The Migrant Workers of the Balkans and Their Villages (18th century – World War II). In: K. Roth (Herg.), Handwerk in Mittel- und Südosteuropa. Mobilität, Vermittlung und Wandel im Handwerk des 18. bis 20. Jahrhunderts (Südosteuropa-Studien 38, pp. 23–46). Munich.
Google Scholar

Pojmovnik islama. (2003). Božović, R.; V. Simić, V. (eds.). Beograd: Narodna knjiga–Alfa.
Google Scholar

Sanski Klepić, I. (1990). Zidanje kuće. In: Sanski Klepić, I., Voz za nigdinu. Subotica: Minerva, 28–29.
Google Scholar

Siedlecka, S.; Szwat–Gyłybowa, G. (2025). Macedonia Północna. W: Szwat–Gyłybowa, G.; Wróblewska–Trochimiuk, E. (red.). Na południe od Balatonu, na północ od Arty. Topos „wmurowanej kobiety” w kulturach Europy Południowo-Wschodniej i Węgier. Warszawa: Instytut Slawistyki PAN, 516–557.
Google Scholar

Skok, P. (1972). Etimološki rječnik hrvatskog ili srpskog jezika (Vol. 2). Zagreb: JAZU.
Google Scholar

Stojanović, D. (1995). Zidanje Skadra (Maline sa snegom). Ulaznica, 1995(146–147).
Google Scholar

Škaljić, A. (1985). Turcizmi u srpskohrvatskom–hrvatskosrpskom jeziku. Sarajevo: Svjetlost.
Google Scholar

Wrocławski, K. (1991). Królewicz Marko, car Sulejman i Czarny Arab. W: Wrocławski, K. (red.), Bajki z Jugosławii. Rządca losu. Warszawa: Ludowa Spółdzielnia Wydawnicza, 103–110.
Google Scholar

Бован, В. (1976). Албанске народне баладе. Мекули, E., (прев.). Приштина: Јединство.
Google Scholar

Васиљевић, М. (1950). Југословенски музички фолклор I. Београд. Просвета.
Google Scholar

Даница. Лист за забаву и књижевност. (1863, 19. мај). Даница, 20(IV). Нови Сад.
Google Scholar

Драгаш, O. (2000). О Горанцима, У: Бурсаћ, М. (ур.). Горанци, Муслимани и Турци у Шарпланинским жупама Србије: проблеми садашњих услова живота и опстанка, Зборник радова са „Округлог стола“ одржаног 19. априла 2000. године у Српској академији наука и уметности. Београд: Српска академија наука и уметности, 71–73.
Google Scholar

Караџић, В. (1976). Српске народне пјесме. Књига друга у којој су пјесме јуначке најстарије. Београд: Просвета.
Google Scholar

Мићовић, Д. (1992). Горански Паноптикон (оглед о Горанцима у фокусу народне песме). Стремљења. Часопис за књижевност и уметност, (5/6), 173–183.
Google Scholar

Мојашевић, М. (1976). Зидање Скадра. Један покушај тумачења. Београд: Матица српска.
Google Scholar

Радовановић, М. (1995). Антропографска, етнографска и фолклорна грађа о Горанцима, Опољцима и Сретчанима у изворној литератури. W: Шарпланинске жупе Гора, Опоље и Средска : антропогеографско-етнолошке, демографске, социолошке и културолошке карактеристике. Београд: Географски Институт Јован Цвијић САНУ.
Google Scholar

Срећковић, П. (1986). Синан Паша. Биоград: Државна штампарија.
Google Scholar

Српски митолошки речник. (1970). Кулишић, Ш.; Петровић, П. Ж.; Пантелић, Н. (ур.). Београд: Нолит.
Google Scholar

Стојановић, Л. (2011). Арапот во македонската народна книжевност и негови паралели на Медитеранот. Studia Mythologica Slavica, 14. 195–211.
Google Scholar

Хасани, Х. (1987). Горанске народне песме. Приштина: Јединство
Google Scholar

Шарпланинске жупе Гора, Опоље и Средска: антропогеографско-етнолошке, демографске, социолошке и културолошке карактеристике. (1995). Београд: Географски Институт Јован Цвијић САНУ.
Google Scholar

Ястребов, И. С. (1904). Стара Сербія и Албанія : путевыя записки И. С. Ястребова. Српска краљевска академија. Београд: Државна штампарија краљевине Србије.
Google Scholar

Transliteracja
Google Scholar

Bovan, V. (1976). Albanske narodne balade. Mekuli, E. (prev.). Priština: Jedinstvo.
Google Scholar

Vasiljević, M. (1950). Jugoslovenski muzički folklor I. Beograd. Prosveta.
Google Scholar

Danica. List za zabavu i književnost. (1863, 19. maj). Danica, 20(IV). Novi Sad.
Google Scholar

Dragaš, O. (2000). O Gorancima, U: Goranci, Muslimani i Turci u Šarplaninskim župama Srbije: problemi sadašnjih uslova života i opstanka, Bursać, M. (ur.), Zbornik radova sa „Okruglog stola“ održanog 19. aprila 2000. godine u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, 71–73
Google Scholar

Karadžić, V. (1976). Srpske narodne pjesme. Knjiga druga u kojoj su pjesme junačke najstarije. Beograd: Prosveta.
Google Scholar

Mićović, D. (1992). Goranski Panoptikon (ogled o Gorancima u fokusu narodne pesme). Stremljenja. Časopis za književnost i umetnost, (5/6), 173–183.
Google Scholar

Mojašević, M. (1976). Zidanje Skadra. Jedan pokušaj tumačenja. Beograd: Matica srpska.
Google Scholar

Radovanović, M. (1995). Antropografska, etnografska i folklorna građa o Gorancima, Opoljcima i Sretčanima u izvornoj literaturi. W: Šarplaninske župe Gora, Opolje i Sredska : antropogeografsko-etnološke, demografske, sociološke i kulturološke karakteristike. Beograd: Geografski Institut Jovan Cvijić SANU.
Google Scholar

Srećković, P. (1986). Sinan Paša. Biograd: Državna štamparija.
Google Scholar

Srpski mitološki rečnik. (1970). Kulišić, Š.; Petrović, P. Ž.; Pantelić, N. (ur.). Beograd: Nolit.
Google Scholar

Stojanović, L. (2011). Arapot vo makedonskata narodna kniževnost i negovi paraleli na Mediteranot. Studia Mythologica Slavica, 14, 195–211. DOI: https://doi.org/10.3986/sms.v14i0.1609
Google Scholar

Hasani, H. (1987). Goranske narodne pesme. Priština: Jedinstvo
Google Scholar

Šarplaninske župe Gora, Opolje i Sredska: antropogeografsko-etnološke, demografske, sociološke i kulturološke karakteristike. (1995). Beograd: Geografski Institut Jovan Cvijić SANU.
Google Scholar

Âstrebov, I. S. (1904). Stara Serbіâ i Albanіâ : putevyâ zapiski I. S. Âstrebova. Srpska kraljevska akademiјa. Beograd: Državna štampariјa kraljevine Srbiјe.
Google Scholar

Marzena Anna Maciulewicz

marzena.maciulewicz@ispan.edu.pl
https://orcid.org/0000-0002-7704-1412

Affiliation:

Instytut Slawistyki PAN Poland

Bio Statement (e.g., department and rank)

Marzena Maciulewicz, doktor nauk humanistycznych w dyscyplinie Nauki o kulturze i religii, absolwentka Wydziału „Artes Liberales” UW, Studium Europy Wschodniej UW i Instytutu Slawistyki Zachodniej i Południowej UW, slawistka, kulturoznawczyni. Laureatka stypendiów zagranicznych na uniwersytetach w Zagrzebiu, Belgradzie, Niszu w Prisztinie. Realizowała projekty NCN: „Topos ‘wmurowanej kobiety’ w kulturach Europy Południowo-Wschodniej i Węgier” (OPUS 2020/37/B/HS2/00152, wykonawczyni), „Komšiluk w wielkim mieście? Relacje sąsiedzkie w Nowym Belgradzie” (MINIATURA 2023/07/X/HS2/00085, kierowniczka). Interesuje się mniejszościami na Bałkanach, badaniami miejskimi, problemami etnicznymi i narodowościowymi, badaniami terenowymi w przestrzeni dotkniętej konfliktem.